September 28, 2021

IVENSA MEDIA GROUP

VESTI ONLINE NOVINE PORTAL

INTERVJUI ŽIVADINA JOVANOVIĆA I LARIJA KINGA: “LARIJEVA MATEMATIKA I CNN-ove SMETNJE NA VEZAMA” !

Pre tačno 5 dana, 23. 01.2021. čuveni američki TV voditelj, medijski MAG ~ Lari King preminuo je od posledica korona virusa u 87. godini života.

Planetarno poznati veteran američke televizije ~ Lari King svetsku slavu stekao je u intervjuima sa političkim liderima, predstavnicima i poznatim ličnostima. Lari King šou na CNN-u gledalo je milion i po ljudi svake večeri.

Jednog takvog intervjua i iskustva priseća se i naš bivši šef SRPSKE DIPLOMATIJE, MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA, NJEGOVA EKSELENCIJA ~ ŽIVADIN JOVANOVĆ; te prenosimo deo, tačnije izvod iz autorske knjige ~ “1244 ključ mira u EVROPI” kao pomen i sećanje na LARIJA KINGA.

Izvod iz knjige «1244 ključ mira u Evropi», autora Živadina Jovanovića čiji su izdavači ~ Beogradski forum za svet ravnopravnih i Srpska književna zadruga (2018., str. 203-207.) prenosimo integralno u nastavku članka.

-Većina TV intervjua odvijala se sa terase pasarele koja povezuje zgradu RTS-a sa Pionirskim domom u Takovskoj broj 2, gde je, do zločinačkog kog bombardovanja zgrade RTS-a 23. aprila 1999. bio instaliran satelitski bim-odašiljač. Drugi intervjui i direktna uključivanja u informativne emisije stranih televizija realizovani su iz studija RTS-a. Nemali broj intervjua tokom agresije NATO-a dat je u zgradi SMIP-a. Nekoliko dana pre bombardovanja zgrade Saveznog ministarstva odbrane i Generalšta6a, kadaje ujedno ozbiljno oštećena i zgrada SMIP-a, kancelarija ministra bila je privremeno smeštena u zgradi Hotela „Palas”, na Obilićevom vencu, a potom u adaptiranoj zgradi u Bulevaru mira broj 26 gde su takođe primani strani novinari i TV ekipe. Neke od američkih televizija imale su, kpaće ili duže vreme tokom agresije NATO-a, svoje improvizovane studije u hotelu „Interkontinental” odakle sam takođe dao nekoliko intervjua. Intervjui sa terase pasarele bili su, uglavnom, u večernjim časovima. Ponekad i po dva ili tri iste večeri. Iz današnjih uslova i sa ove vremenske distance, te scene izgledaju gotovo nestvarno. Dok govorim o agresiji, odnosno, o odbrani, dok odgovaram na pitanja novinara sa terase pasarele, u daljini, iznad krovova zgrada, pojavu ce odblesak a za njim potmuli zvuk eksplozije bombe ili rakete. Odblesci i zvuci se razlikuju u jačini, kao da skala počinje od eksplozija u Subotici, preko Novog Sada do Batajnice, i Beograda. To zovu „Milosrdni anđeo”, ili „rat za Kosovo”! Ko bi pritom mogao da bude hladan i pribran? Ipak, imao sam u vidu da se obraćam javnosti zemalja agresora koja je nedovoljno ili namerno pogrešno informisana. Pitanja pojedinih novinara bila su tendenciozna, iz njih se vidi težnja da i razgovor sa jednim ministrom zemlje žrtve nezakonitog napada iskoriste kako bi javnost držali u zabludi o„pravednim” ciljevima njihovih vlada i kri- vici Srbije, Jugoslavije i njihovih rukovodstava. Bilo je mnogo pitanja zamki, tendencioznih, sa gotovim odgovorima. Nastojao sam ne samo da sve to izbegnem, već, ako mogu, i da iskoristim za slanje jasnih poruka iz zemlje koja se brani od agresije pod lažnim izgovorima. Trudio sam se da u centru pažnje držim nezakonitost, neosnovanost agresije i zločine NATO-a, da ne idem naruku stvaraocima obmana, konfuzije i dezinformacija, da odbijem nastojanja za skretanje pažnje na pitanja koja olakšavaju položaj agresora.

TB CNN tokom agresije NATO-a dao sam još najmanje dva intervjua u direkton uključivanju. I tada, kao i danas, bilo mi je poznato da je to verovatno najmoćniji medijski partner NATO-a i daje teško očekivati da će objektivno, nepristrasno izveštavati o agresiji. Ipak, ni jednom se nisam kolebao da li treba da prihvatim njihove pozive za intervjue. Bio sam uveren da će bar jedan deo američkog i svetskog auditorijuma razumeti i dobronamerno primiti ono što bih, kao predstavnik zemlje žrtve agresije, iznosio. Snimke, odnosno, transkripte ta dva intervjua, nažalost, nisam sačuvao niti sam uspeo da ih nađem na internetu. Znajući kako je naša diplomatija funkcionisala profesionalno i precizno, siguran sam da se i snimci i tekstovi nalaze negde u arkivama Ministarstva inostranih poslova, naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u SAD ili Tanjuga. Svi sadržajniji intervjui i izjave vladinih i državnih predstavnika, po pravilu, odmah po objavljivanju, prevođeni su sa stranih jezika a transkripti uključivani u dnevne biltene koje je Tanjug pripremao u saradnji sa SMIP-om što je zatim prosleđeno svim DKP-ima širom sveta. I to je bio deo produkcije preko koje je diplomatska mreža svakodnevno snabdevana važnim činjenicama i ocenama potrebnim za efikasno i usklađeno funkcionisanje celokupne diplomatije.

Jedan od intervjua CNN-y „uživo” početkom maja 1999, koji nije obuhvaćen ovom zbirkom, vodio ga je slavni Lari King. Razgovor je mogao trajati 10-15 minuta. Iako mga je sećanje konkretnik pitanja i odgovora dosta izbledelo, ostao mi je utisak da se Lari dosta mučio da ostvari svoj plan, odnosno, isprovocira odgovore koji bi mu odgovarali, ili da me sabije u ćošak ili defanzivu. Na samom kraju izvadio je svoj „kec” iz rukava: „Gospodine ministre, nije mi jasno kako vas, recimo 10 ili 12 miliona, ne znam tačno koliko vas ima, mislite da možete da pobedite nas 500 miliona”? Priznajem, da sam bio zatečen takvim, do srži, sirovim pitanjem. Da li je Lari ta pitanje čuvao za kraj ili mu je logički i spontano isplivalo kao reakcija na sve što sam pre toga rekao, da li je želeo da me „tušira” i obezbedi aplauz nevidljivog milionskog auditorijuma? Ni danas na to nemam odgovora. Bio sam svestan da program Lari Kinga redovno prate desetine miliona ljudi u SAD i svim delovima sveta, uključujući Srbiju i Crnu Goru, prostor bivše Jugoslavije (SFRJ), srpskog rasejanja, i to iz društvenih slojeva koji su iznad prosečnog političkog obrazovanja. Prema sećanju, odgovorio sam: „Lari — počeo sam u ležernom američkom stilu iako mi nije bilo ni do kakvog stila, još manje do ležernosti — ovaj rat nije naš, već vaš izbor, vi ste nas napali u našoj zemlji, a ne mi vas, ili vašu zemlju. Ne ratuiemo mi da vas pobedimo, ratujemo samo da sebe odbranimo. A što se odnosa brojki i matematike tiče to, kao što znate, nije uvek odlučujuće za ishod ratova. Ima ovde i nekik drugih faktora koji su možda vama teže shvatljivi, ali koji su važniji. I neke druge imperije bile su matematički daleko moćnije od nas. Vama su svakako poznate sudbine Otomanske, Austrougarske, Hitlerovske i drugih imperija koje su matematički, takođe, bile daleko iznad nas, koje su u zanosu moći palile i razarale, a onda su, i uz našu skromnu ‘pomoć’, ubrzano odlazile u istoriju.”

U septembru iste godine otputovao sam u Njujork radi razgovora sa zvaničnicima drugih zemalja i UN tokom Generalne skupštine UN. Kao i moji prethodnici Vladislav Jovanović i Milan Milutinović, odseo sam u Hotelu „Plaza”, na obodu Central parka. Da bih racionalizovao vreme, obično sam doručkovao u sobi, a onda bih odlazio u Palatu UN gde sam svakodnevno, kao na traci, imao serije razgovora sa kolegama ministrima inostranih poslova drugih zemalja. U popodnevnim i večernjim satima prisustvovao sam prijemima šefova delegacija raznih zemalja i tek potom se ponovo vraćao u hotel. Jednog jutra iz bezbednosti mi javljaju da je u restoranu hotela srpska porodica iz San Franciska koja pita da li bih prihvatio da doručkujem s njima. Prihvatio sam. Bio je to bračni par inženjera koji duže vreme žive i rade u San Francisku i njihove dve ćerke, studentkinje. Objasnili su da su u maju pratili moj intervju sa Larijem Kingom i da se tada rodila želja da me lično upoznaju. Treba li da kažem da mi je bilo prijatno?

Drugi intervju CNN-y čijeg transkripta, takođe, nema u ovom izdanju, morao je biti u ranoj fazi agresije, najverovatnije početkom aprila 1999. Format je bio da u vremenu od pola sata ili 40-ak minuta odgovaram na pitanja kora stranih dopisnika koji bi se nalazili u studiju CNN-a y Atlanti i direktno mi postavljali pitanja. Prihvatio sam uz molbu da mi voditelj dopusti da prvih pet minuta nakon što me voditelj predstavi auditorijumu i gledaocima mogu da iznesem moje lične ocene o napadu NATO-a i objasnim poziciju SR Jugoslavije kao žrtve agresije. CNN je to prihvatio. Emisija je počela normalno, voditelj me je predstavio, ali još nisam izgovorio prvu rečenicu, umešao se voditelj i prividno uzbuđenim glasom koji sam pratio počeo bez prekida da se izvinjava gledaocima zbog loših veza, da objašnjava da to nije ništa neobično kada je reč o vezama sa zemljom u kojoj teče rat, da mu je mnogo žao. I tako je sledio neprekinuti niz rečenica bez sekunde pauze. Pošto je mojih dogovorenih pet minuta „pojeo” voditelj, jednako brzo je dao reč prvom stranom dopisniku da postavi pitanje. Bilo mi je potpuno jasno da CNN nije želeo da ispoštuje dogovor, da, bez obzira na otvorenost i demokratske kapacitete nije želeo ni tih pet minuta da posveti ocenama i činjenicama jednog zvaničnog jugoslovenskog predstavnika. Jer, „teškoće na vezama” su naprasno nastale čim sam izgovorio prve reči i volšebno nestale istog časa kada je isteklo dogovorenik pet minuta. Čim su se veze „normalizovale” voditelj je brže-bolje dao reč prvom novinaru. I to novinaru jednog, ne sećam se tačno kog, ruskog medija. Ruski novinar je takođe „brzinski” kratko i jasno izdeklamovao pitanje: „Gospodine ministre, zašto stranim novinarima ne odobravate vize, zabranjujete ulazak i izveštavanje iz Jugoslavije?” Bio sam šokiran i pitanjem i CNN-ovim izborom stranog dopisnika. Ruskom novinaru sam odgovorio jednako brzo, mirno i staloženo: „Dragi prijatelju, iz Jugoslavije trenutno izveštava oko 120 stranih novinara, od tog broja 31 novinar je iz Rusije. Dozvoljavam da to nije dovoljno. Recite koliko akreditacija ruskih novinara bi zadovoljilo vaša očekivanja, uputite ih na moju adresu i obećavam da će istoga časa biti odobrene.” Ruski novinar nije reagovao jer su usledila pitanja novinara iz drugik zemalja, ali ne sa toliko predubeđenja. Dokle je sezala američka zloupotreba pojedinaca iz našeg bratskog ruskog roda? Koliko puta sam od Gelbarda, Holbruka i drugih predstavnika administracije Bila Klintona tokom danonoćnih pregovora o Kosovu i Metohiji, kao krunski argument da nešto moramo da prihvatimo, čuo: „Sa ovim (što traže) su se složili naši ruski (Jeljcinovi) partneri”! To što sam na taj „argument” obično odgovarao da mi nemamo problema u direktnom komuniciranju sa našim ruskim prijateljima te da Amerikanci ne moraju da se trude da nam prenose nikakve poruke „ruske braće“ nije ih impresioniralo, niti remetilo njihovu naviku.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

rezultati
Copyright © All rights reserved. IVENSA DESIGN – ID, IVENSA MEDIA GROUP, CMIT – CENTER FOR THE MARKETING AND INFORMATION TECHNOLOGY, SCODE, REDACTION 2020. / 21. | Newsphere by AF themes.